naslovna-ilustracija

Примери („Тако је једном....”) Штампа

Овде можеш прочитати о многим случајевима који су се заиста десили и у којима је Повереник доносио одлуке и решења. Сваки од примера који смо изабрали јесте добра илустрација за по неку важну чињеницу у вези са правом на приступ информацијама. Још многе примере можеш наћи и на самом сајту Повереника. Прочитај их, на примерима се добро учи шта је право и како да га користиш.

Право припада сваком

Кад малолетно лице тражи информације

Кад се право може ускратити

Право се односи на доступност докумената, а не препричаних информација

Шта није информација од јавног значаја?

Колико могу да питам?

Шта све можеш да сазнаш о раду школе – мала понуда питања

Шта све могу да питам о факултету

Однос јавног и приватног

 

 

primer Право припада сваком.

Тако је, на пример, у једној школи у Владимировцима, синдикат те школе тражио од директора више информација које се тичу економског пословања школе: колико је потрошено новца за набавку материјала за извођење грађевинских радова у школи; колико је сакупљено новца од школарине ванредних ученика, како је тај новац потрошен и слично. Управа школе је одбила захтев Синдиката са образложењем да синдикат није доставио руководству школе ниједан доказ о томе да је званично регистрован као синдикат. Међутим, управа школе је оваквим образложењем угрозила право на доступност информација од јавног значаја. Ово право припада сваком и свима под једнаким условима. Дакле, да ли синдикат јесте или није регистрован нема везе са правом да се учине јавним информације које су тражили. Исто би важило и да је ове информације тражио неки појединац, било да је запослен у овој школи или нема никакве везе са школом. Из овога можете да разумете потпуно значење да право припада сваком и под једнаким условима. Прочитајте оригинално Решење Повереника за овај случај, упознајте се са аргументима у образложењу које је Повереник  навео, као и формулацијама, односно језиком и како се пише Решење.

vrh

 

primer Кад малолетно лице тражи информације

У септембру 2005. године, малолетни И. Н. уложио је жалбу Поверенику јер су му, између осталог, биле ускраћене тражене информације од Дома ученика средњих школа „Београд". И.Н. је тражио да му се доставе на увид информације на основу којих докумената и аката Дом наплаћује својим ђацима абонентске књижице по 100 динара месечно. У том моменту у овој Установи боравило је око 1.200 ученика, а множењем са 12 месеци годишње, било је јасно да је реч о наплати од око 5.000.000 динара. Дом је одбио захтев за приступ информацијама наводећи као разлог да је И.Н. малолетан и да је реч о процесно неспособној странци. На то је Повереник наложио Дому да достави ученику тражене податке јер то што је малолетан није важно за ово право, јер према Закону „свако" има право да тражи информације, а та процесна препрека је отклоњена кад су родитељи И.Н. дали сагласност за захтеве свог сина. Колико ово право може да буде корисно и моћно показало се на крају, када се испоставило да је реч о незаконитој наплати. Директор је смењен и против њега је покренут кривични поступак због злоупотребе службеног положаја.

vrh

 

primer Кад се право може ускратити

У једној школи у Коцељеви десио се случај да се на часу физичког повредио један ученик. Школске власти су предузеле низ мера да истраже цео случај, а родитељ повређеног дечака је тражио на увид сва документа која су настала у вези са овим случајем. Између осталог, отац је тражио писaне изјаве разредног старешине, деце из одељења, као и других лица које су узете тим поводом, фотокопију пријаве која је евидентирана код школског педагога и тако даље. Школа је тада, поштујући право на информације, родитељу обезбедила фотокопије ових докумената, али тако да „пре достављања учини недоступним податке о имену и презимену деце која су дала изјаве". Видимо да би у овом случају право на приватност деце могло бити угрожено да су имена била објављена, да је објављено ко је од деце дао какву изјаву и стављено на увид родитељу али и другима који би читали документ. То је потенцијално опасно, како за безбедност те деце, тако и за успостављање сигурности и поверења у одрасле које ће се видети у будућим сличним ситуацијама кад се од њих буде тражило да кажу истину.

Исто тако, у овом случају родитељ је тражио и документа која се односе на наставницу која је била одговорна на часу. Конкретно, тражио је фотокопију конкурса за заснивање радног односа за место наставника физичког васпитања и уговор о раду који је школа закључила са наставницом физичког васпитања. Школа је морала да пружи на увид ове документе, али, исто као кад су у питању деца, морала је да заштити право на приватност наставнице. То значи да је пре достављања документа заштитила податке о личности као што су: адреса становања, лични матични број грађана, број банковног рачуна и слично, уколико су такви подаци садржани у уговору. Наставница је службеница школе, a школа је орган јавне власти. Све што наставница ради у школи, одлуке које доноси, понашање и последице тог понашања морају бити доступни контроли јавности. Али, не заборавимо, наставници/е су и приватна лица која мимо школе имају свој живот и у њему право на приватност као и сви други људи. Зато је веома важно да се поштује тај део ниховог живота и приватност у њему.

vrh

 

primer Право се односи на доступност докумената, а не препричаних информација

У Параћину је један грађанин тражио различите податке у вези са запосленима у Гимназији у Параћину. Тражио је фотокопије докумената који садрже информације од јавног значаја: од када се на месту директора Гимназије у Параћину налази директорка која тренутно обавља ту функцију, од када је она директорка, које је било њено претходно радно место и период који је на том радном месту провела, ко предаје предмет биологија у наведеној Гимназији, које квалификације поседују професори биологије који се налазе у сталном радном односу у истој Гимназији, као и датум њиховог дипломирања, и по којим и чијим критеријумима се руководила када је ангажовала одређена лица ради замене професора биологије.

На сва ова питања Гимназија је одговорила описно: особа се на радном месту директора параћинске Гимназије налази од 29.01.2008. године; да је претходно радно место именоване било наставник социологије у истој школи и то од 01.09.2006. године; да се на месту наставника биологије у Гимназији налазе два наставника које је директорка затекла на тим радним местима; да су наставници биологије дипломирани биолози примљени по конкурсу; да су од 2008. године у наведеној школи за наставу биологије, према потреби, организоване стручне замене; као и да је стручност основни критеријум пријема наставника на замену биологије или неког другог наставног предмета.

Грађанин који је тражио ове информације, наравно, није био задовољан јер му није достављена копија ниједног од тражених докумената у којима постоје тражене информације, већ је њих школа описно представила. Због тога је грађанин тражио све информације опет, а потом је Повереник наложио школи да фотокопије докумената учини доступним грађанину – тражиоцу информација.

vrh

 

primer Шта није информација од јавног значаја?

Замислимо да сте се обратили управи школе и тражили одговор на питање шта је било са иницијативом да се школи промени име, о којој говоре ученици, родитељи и наставници. Управа школе вам је тада одговорила да не може да вам учини доступном тражену информацију, јер то и није информација у складу са овим правом. Зашто, шта мислите?

Зато што та информација (иако јесте од значаја за све у школи) није објављена ни у једном документу који је настао у раду школе или у вези са њеним радом (записнику са састанка, извештају, допису и слично). О тој иницијативи се дискутовало у неформалним разговорима у наставничкој зборници и на Савету родитеља, па није забележена ни у једном записнику (документу) и по тој основи онда и није информација од јавног значаја.

vrh

 

primer Колико могу да питам?

Тражилац И.Н. је Правно-биротехничкој школи „9. мај" у Београду поднео дана 13. јуна 2007. године пет посебних захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Први захтев односио се на фотокопије свих рачуна књижених у периоду 2004–2006. године. Другим захтевом тражио је фотокопије свих рачуна књижених током 2005. и 2006. на конто текућих поправки и одржавања зграде и објеката и опреме. Трећим захтевом је тражио фотокопију свих рачуна књижених на конто репрезентације у периоду од 20. новембра до 31. децембра 2006. године. Четвртим захтевом тражио је фотокопију документа из којег се могу сазнати трошкови фиксне и мобилне телефоније, као и осталих услуга комуникације књижених по месецима током 2005, 2006. и 2007. године на конто услуга телекомуникације, док је петим захтевом тражио фотокопију Статута школе, Правилника о раподели сопствених прихода за школску 2005/2006. годину, и др.

Правно-биротехничка школа одбила је свих пет захтева И.Н, са образложењен да се често понављају у смислу тражења истих или сличних информација и да њихов број превазилази уобичајни обим.

И.Н. подноси жалбу Поверенику, који својим решењем поништава решење те школе и налаже јој да одмах, а најкасније у року од три дана, достави све копије докумената тражиоцу. У образложењу свог решења, Повереник је утврдио да то што је И.Н. истог дана тој школи упутио више захтева којима је тражио информације није довољан разлог због кога би орган власти, с позивом на то образложење, тражиоцу ускратио информације.

Образлажући своје решење, Повереник је констатовао да, иако постоје ситуације у којима се појединим члановима Закона може ускратити право на информацију због потенцијалне „злоупотребе права, нарочито ако је тражење неразумно, често, када се понавља захтев са истим или већ добијеним информацијама..." Али како школа није пружила никакав доказ да је „жалилац (односно И.Н.) пре захтева поднетих 13. јуна 2007. године подносио захтеве исте садржине, као ни доказ да је по таквим захтевима већ поступљено, то по мишљењу Повереника, сама чињеница да је жалилац дана 13. јуна 2007. године поднео пет посебних захтева није разлог да му се ускрати право на информацију. 

vrh

 

primer Шта све можеш да сазнаш о раду школе – мала понуда питања

У Црној Трави је један наставник тражио од управе своје школе читав низ података које се тичу рада школе, па су самим тим информације од јавног значаја. Тражио је на увид:

  1. документе из којих се може сазнати број књига купљених за све библиотеке школе, да ли књиге имају евиденционе бројеве и колико је пута, по годинама, вршен попис библиотеке, у одређеном периоду;
  2. документе који садрже податке у вези са реализованим екскурзијама до Крагујевца и до Јагодине, и то: датум екскурзије, број ученика, висина цене по ученику, средства од којих је извршена уплата превознику и датум уплате, као и датум када је извршена уплата новца сакупљеног од ученика на рачун школе;
  3. документе који садрже податке о реализованој екскурзији до Копаоника, и то датум екскурзије и висину цене по ученику;
  4. налоге банке којима је вршен пренос средстава са рачуна школе на синдикат школе у одређеном периоду;
  5. документе у вези са наручивањем књига у претплати из којих се може сазнати: укупан износ средстава за књиге које су сви ученици/е наручили у претплати; од којих новчаних средстава је, на основу извештаја банке, вршена уплата рачуна за ову намену; висина средстава сакупљених од ученика/ца, као и датум уплате на рачун школе, у периоду од 2001−2010. године, а посебно изражено за сваку школску годину;
  6. уговоре закључене између школе и Комесаријата за избеглице, чији је предмет уступање Дома ученика и пружање услуга, као и документе из којих се може сазнати које лице је вршило набавку и расподелу намирница избеглицама, као и књижење рачуна за набављене намирнице;
  7. документе из којих се може сазнати број пећи које се ложе и количина купљеног дрвета за огрев у периоду од 2001–2010. године, посебно изражено за сваку грејну сезону, примљене количине и залихе дрвета, као и извршене уплате и исплате.

Школа је покушала да избегне ову обавезу наводећи да то нису информације од јавног значаја, да је тражилац поднетим захтевима тражио изузетно обимну документацију, за период од 1993. до 2006. године, да је потребно прегледати комплетну архиву школе, издвојити тражена документа и фотокопирати их, за шта школа нема техничких могућности, као и да је наставник члан Наставног већа, па је био присутан кад се доносила већина одлука. После жалбе, Повереник је у свом решењу проценио као неосноване све наводе школе.

Све тражене информације настале су у раду и у вези са радом школе садржане су у одређеном документу и јавност има оправдан интерес да их зна. Према томе, тражене информације јесу информације од јавног значаја.

Навод школе да је обим тражених информација превелики и да зато мора да ускрати право на доступност информацијама није оправдан, већ се евентуално могло тражити продужење законског рока за пружање инофрмација.

Неоснован је и навод да школа нема техничких могућности за копирање документације, из разлога што је наставник који је тражио информације, у конкретном случају, поред копија тражио и да изврши увид у документацију школе, што му се несумњиво могло омогућити. Школа је могла и да га обавестити да може да изради копије употребљавајући сопствену опрему, што такође није учињено. На крају, навод школе да су тражене информације разматране на седницама Наставничког већа, на којима је тражилац, као члан Наставничког већа, био присутан, није могао бити уважен. То се десило из разлога што се у конкретном случају ради о захтеву за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја које припада сваком, без обзира на то да ли је члан Наставничког већа или не.

vrh

 

primer Шта све могу да питам факултет?

У једном случају, за потребе пројекта Антикорупцијска студентска мрежа у југоисточној Европи, представник пројекта је тражио од Факултета политичких наука Универзитета у Београду следеће информације. Иако је списак дугачак, све оне су настале у раду или у вези са радом Факултета и сви студенти и остала јавност су веома заинтересовани за њих. По Решењу Повереника, Факултет је био обавезан да их достави тражиоцу. То су следеће информације:

  1. Студијски програм основних академских студија (према чл. 28. Закона о високом образовању и чл. 91. Статута Универзитета у Београду);
  2. План извођења наставе (према чл. 92. Статута Универзитета у Београду);
  3. Документи из којих се може видети тачан број уписаних студената у току школских година 2005/06 и 2006/07;
  4. Акти о расписивању избора за Студентски парламент;
  5. Акти о спровођењу избора за Студентски парламент;
  6. Акти о конституисању Студентског парламента;
  7. Документи из којих се може видети која је пролазност студената на испитима у току академске 2005/06. године;
  8. Акти којима су регулисана правила о понашању, дужностима и обавезама студената, као и професора (етички кодекс, правилници и слично);
  9. Акти којима је регулисан рад тела која се баве етиком, односно дисциплинском одговорношћу студената, као и професионалном одговорношћу професора;
  10. Извештаји о раду тела која се баве етиком, односно дисциплинском одговорношћу студената, као и професионалном одговорношћу професора;
  11. Извештаји о раду посебног тела за самовредновање које формира Наставно-научно веће Факултета;
  12. Документи из којих се може сазнати прописан начин и поступак самовредновања на Факултету;
  13. Документи из којих се могу сазнати стандарди за самовредновање и оцењивање квалитета;
  14. Резултати поступка за самовредновање и оцену квалитета, као и резултати поступка самовредновања од стране студената;
  15. Документи из којих се види на који начин се узимају у обзир мишљења студената приликом оцењивања квалитета предавача (евалуације) и где се ти резултати објављују;
  16. Финансијски план за календарску 2007. годину;
  17. Финансијски извештај за календарску 2006. годину;
  18. Годишњи обрачун;
  19. Извештај о пословању;
  20. Извештај ревизора финансијског пословања;
  21. Документи из којих се може сазнати износ новчаних средстава које Факултет (према члану 57. Закона о високом образовању) стиче од:
    1. - средстава које обезбеђује оснивач,
    2. - школарина,
    3. - донација, поклона и завештања,
    4. - средстава за финансирање научноистраживачког, уметничког, стручног рада,
    5. - пројеката и уговора у вези са реализацијом наставе, истраживања и консултанских услуга,
    6. - накнада за комерцијалне и друге услуге,
    7. - оснивачких права и уговора са трећим лицима,
    8. - других извора у складу са законом;
  22. Документи из којих се може сазнати колико новчаних средстава Факултет добија из буџета Републике Србије, а колико од других прихода, и то за следеће ставке:
    1. - материјални трошкови, текуће и инвестиционо одржавање,
    2. - плате запослених, у складу са законом и колективним уговором,
    3. - опрема,
    4. - библиотечки фонд,
    5. - научноистраживачки, уметнички рад, у функцији подизања квалитета наставе,
    6. - научно и стручно усавршавање запослених,
    7. - подстицање развоја наставнонаучног и уметничког подмлатка,
    8. - рад са даровитим студентима,
    9. - међународна сарадња,
    10. - извори информација и информациони системи,
    11. - издавачка делатност,
    12. - рад студентског парламента и ваннаставна делатност студената,
    13. - финансирање опреме и услова за студирање студената са хендикепом,
    14. - друге намене, у складу са законом;
  23. Документ са спецификацијом трошкова за плате запослених на факултету, за накнаде професорима на име предавања, констултација, испитивања студената и других радних обавеза;
  24. Документ са спецификацијом трошења средства добијених од школарина;
  25. Документ са спецификацијом трошкова Факултета за стицање 60 ЕСПБ бодова и са конкретним критеријумима на основу којих се утврђује висина школарине;
  26. Документ са спецификацијом редовних услуге које је факултет обавезан да пружи студенту за стицање 60 ЕСПБ бодова;
  27. Документ о износу и начину утврђивања тржишног вредновања студијских програма, које се користи при одређивању висине школарине (према члану 145. Статута Универзитета у Београду);
  28. Финансијски план и извештај о финансијском пословању Студентског парламента Факултета;
  29. Документи о начину трошења средстава за Студентски парламент из којих се види колико Факултет процентуално издваја за ове сврхе из буџета Факултета, а колико појединачно од: школарина, средстава оснивача и од средстава прикупљених од административних трошкова;
  30. Ценовник административних трошкова, односно накнада за услуге које пружа Факултет;
  31. Документи о начину формирања цена услуга које пружа Факултет;
  32. Документ о износу средстава које је Факултет добио на име административних услуга од стране студената током академске 2005/06. године;
  33. Акт са спецификацијом трошкова пријављивања испита које плаћају студенти;
  34. Акт са спецификацијом трошкова пријављивања испита које плаћају апсолвенти којима је истекао апсолвентски стаж и
  35. Документ који садржи опис начина рада са даровитим студентима (према члану 59. Закона о високом образовању).

vrh

 

primer Oднос јавног и приватног

Тако је на пример, један студент права тражио све податке о испитима од одређене доценткиње на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу: где се полагао испит, која су била питања, колико студената је положило. Осим тога, тражио је и податке о наставнику, доценткињи која је држала тај испит (извршеним уплатама по основу накнада за одржане испите, путне трошкове и др, правном основу и датумима уплата). У одговору, Факултет је ускратио информације везане за доценткињу са образложењем да би се тиме повредило њено право на приватност.

Међутим, у овом случају није приватност била најпрече право. Повереник је сматрао да није нарушено право приватности, јер се све тражене информације односе не њену улогу службеног лица и о томе јавност има права да зна.

vrh

 

 

 

 Постави питање и/или
 коментар

...