naslovna-ilustracija

Како се дају информације? Штампа

Битно је да знаш да институција мора да достави копију документа који садржи информације (или снимак који садржи информације) које тражиш, а не да препричава информацију или садржај документа.

Као код игре покварених телефона, свако препричавање нужно трпи промене и измене у односу на оригинал, као изворник информације, чак и кад институција нема намеру да нешто прикрије или представи у бољем светлу.

Због тих разлога, Закон прописује да је једино важеће да се ономе ко тражи информацију достави копија документа који садржи информације, дакле копија оригинала или изворника.

Погледај како је то било у овом примеру primer.

Важно је да запамтиш да подаци које је неко усмено пренео, или су настали у току неке дискусије, састанка у органу јавне власти, или оно што зовемо у жаргону „рекла - казала" није информација за коју важи ово правоprimer.
(Провери да ли знаш)

Још нешто је важно да знаш...

Објаснили смо на чему почива право на доступност информација. Из тога проистичу и обавезе за органе јавне власти које се тичу доступности информација.

Јавне институције код нас и по нашем Закону обавезне су да саме шире информације о својим активностима, буџету, плановима, а не да чекају да их неко пита. Свака институција која је орган јавне власти има обавезу на основу Закона да стави на увид јавности један документ који се зове Информатор о раду.

Уколико институција има интернет презентацију, дужна је да на сајту објави информатор о раду. У случају да нема сајт, има обавезу да га објави на сајту оног органа који му је надређен, који контролише рад тог органа. Нпр. школа која нема свој сајт, дужна је да информатор о раду објави на сајту Министарства просвете.

Информатор о раду садржи велики број информација. Као, на пример, о финансирању, расподели средстава, плановима, начинима доношења одлука и свему осталом што је битно за функционисање органа. Ове информације се ажурирају једном месечно.

Помоћу Информатора о раду институције се односе „проактивно" у односу на право слободног приступа информацијама.

Институције од јавног значаја постоје да би служиле и унапредиле живот грађана и зато је у реду да јавност може да прати, контролише њихов рад и доношење одлука, као и да учествује у њиховим активностима. Сетите се М.М. који је питао своју школу када и како је донета одлука о фудбалу као изборном спорту. Школа М.М. требало је да објави све у вези са том одлуком (ко, када и на основу којих критеријума је донео одлуку), а не да чека да М.М. или неко други постави ово питање.

Сваки грађанин који утврди да неки орган није објавио свој Информатор о раду, то може да пријави Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности који ће то проверити и наложити да се информатор објави. Због неиспуњење ове обавезе, орган може прекршајно да одговара.
(Провери да ли знаш)

На сајту Повереника на првој страни наћи ћеш део који се односи на „Приступ информацијама", а тамо се налази Упутство за израду и објављивање информатора о раду државног органа. Тамо ћеш наћи све што је важно да знаш о Информатору о раду. Пре него што упутиш захтев институцији да ти учини доступном неку информацију, провери да ли је она можда већ објављена у Информатору о раду.

Ако не делује проактивно, институција мора да одговори на нечији захтев за одређеном информацијом и мора да „реагује" на захтев, па се зато то зове „реактиван" вид испољавања овог права. Државне институције, односно органи јавне власти дужни су по Закону да ономе ко тражи информацију:

  • одговоре да ли поседују тражену информацију или не;
  • пруже на увид информацију, односно издају копију документа или да ту копију пошаљу на адресу поштом, факсом, електронским путем или на неки други начин.
  • уколико је тражена информација већ доступна јавности у Информатору о раду или на другом месту, кажу где је и када информација објављена и како да до те информације може да дође (услов је да су информације доступне и у време тражења информације).

Запамти да за ове послове органи немају права да траже никакву посебну надокнаду осим прописане накнаде за нужне трошкове израде копија и њиховог слања.

Да закључимо, јавност рада органа јавне власти није ствар њихове добре воље, већ законске обавезе према грађанима који их финансирају и због којих постоје.

 

 

 Постави питање и/или
 коментар

...